Da su lideri francuske Socijalističke partije pravi socijalisti, ne bi bilo problema. Da su lideri Komunističke partije pravi komunisti, ne bi bilo problema. Oni bi otuđenoj omladini dali razlog da se bore, pravi cilj, smisao života. Ali s obzirom da oni iznad svega cene svoj ugled; pošto se drže svom svojom snagom kapitalističkog sistema, prihvatajući tržište čak i kad ono propada i uživaju da marširaju Jelisejskim poljima zajedno sa političkim predstavnicima bankara i kapitalista, oni ne mogu ništa ponuditi.