Najmanje 98-oro ljudi je ubijeno, a na stotine je ranjeno u dvema eksplozijama prilikom najvećeg terorističkog napada u istoriji Turske. Ovo je jasan nastavak kampanje terora protiv levičarskih snaga u Turskoj, ali kontraproduktivan jer je na ulice izveo hiljade ljudi, koji demonstriraju protiv vlade i njenih vucibatina.
Tragični događaj se desio ispred železničke stanice u Ankari, gde su hiljade ljudi izašle na mirovni skup, organizovan od strane Konfederacije sindikata javnog sektora (KESK), Konfederacije revolucionarnih sindikata (DISK), Turske lekarske asocijacije (TTB) i Unije komora turskih inženjera i arhitekata (TMMOB).
Od dve eksplozije, jedna se desila tokom prolaska demonstranata iz redova Demokratske partije naroda (HDP), koji su tek bili počeli marš, dok se druga desila tokom prolaska demonstranata koji podržavaju Partizan-Kaldirač. Među mrtvima je i osam članova EMEP-a (Partije rada), uključujući i člana nacionalnog izvršnog komiteta ove levičarske organizacije. Brutalni napadi su planirani tako da izazovu maksimalan broj smrti i maksimum haosa.
Izjava levičarske partije sa mahom kurdskom bazom, HDP, kaže: „Treba istaći da u blizini mesta zločina u vreme eksplozije nije bila prisutna policija. Interventna policija je stigla na lice mesta nakon 15 minuta. Ali kada su stigli, napali su suzavcem ljude koji su pokušavali da povređenima ukažu pomoć."
Predsednik Udruženja savremenih novinara CGD, Ahmet Abakaj, rekao je kako „oklopna vozila policije su stigla čak i pre nego što su poslata vozila hitne pomoći. Počinioci su dobro poznati. Poručuju nam da mogu da nas ubijaju, a da potom spreče bilo kakve vesti o ubijanju."
Husejin Demirdizen, iz TTB-a, kaže da „dok su lekari iz Sindikata zdravstvenih radnika pozivali na doniranje krvi, vlada je izjavila da krv nije potrebna. Da na samom skupu već nije bio toliki broj zdravstvenih radnika, bilo bi još više mrtvih i ranjenih."
Istovremeno, naređeno je da turski mediji i društvene mreže budu sprečene da izveštavaju o ovom događaju.
Turski predsednik, Redžep Tajip Erdogan, „oštro je osudio" napad, ali ove reči smrde na dvoličnost. Da li je ovaj napad izvršen direktno pod nadzorom režima ili „nezavisno", od strane islamističkih snaga – koje Erdogan podržava – nije uopšte bitno.
Selahatin Demirtas, jedan od vođa prokurdske Demokratske partije naroda (HDP), okrivio je AKP, vladajuću stranku.
„Ruke AKP su crvene od krvi i oni podržavaju ovaj teror (...) U ovoj zemlji, ko god istupi protiv vlade, bude upucan... Ako ne podržavate vladu, bićete lišeni osnovnih ljudskih prava i sredstava za prosperitet (...) Ako dete baci kamen na policiju, policija odgovara metkom. (...) Suočenismo sa krvoločnom mafijaškom državom. Kako je moguće da država sa tako jakom obaveštajnom mrežom nije imala nikakve informacije o napadu?"
Ovaj napad nije ništa drugo do još jedan korak u kampanji terora koju je Erdogan započeo protiv kurdskih i levičarskih snaga u proteklom periodu. Slični, premda manje smrtonosni, bombaški napadi su bili upereni protiv skupova HDP u prethodnoj predizbornoj kampanji prošlog proleća. Sličan napad, sa jasnim vezama sa turskom vladom, desio se u okrugu Suruč, u julu, kada je ubijeno 32-je mladih levičarskih aktivista. Od tada smo svedoci talasa terora i pogroma koji uživa nedvosmislenu zaštitu snaga države. Kampanja nasilja od strane turske vojske u kurdskim oblastima je takođe dovela do preko 1000 ubistava, dok je vlada započela pravno gonjenje i zatvaranje vođa HDP.
Jasno je da sve ovo za cilj ima rezultat na izborima, koji su u Turskoj zakazani za 1. novembar. Jačanje klasne borbe i opozicije Erdoganu oličeno je u usponu levičarske HDP, koja je u parlament ušla sa 13% glasova. Nespreman da prihvati gubitak parlamentarne većine prošlog proleća, Erdogan uporno provocira i nastoji da izazove građanski rat sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) i da među Turcima napumpa anti-kurdsko raspoloženje. Moguće je da se teroristički napad u Ankari nije desio slučajno baš kada je PKK proglasila jednostrano primirje. Nagađa se da je napad tempiran tako da isprovocira obnovu neprijateljstava od strane PKK.
Stvarni cilj terora jeste podela turskih i kurdskih radnika i omladine, kako bi Erdogan uspeo da porazi i jedne i druge. Ali čini se da su Erdoganovi potezi kontraproduktivni. Desetine hiljada ljudi su spontano izašli na ulice, u protest protiv Erdoganove vlade. U Istanbulu, desetine hiljada su marširale do istorijskog Trga Taksim skandirajući „znamo ko su ubice" i „ne plašimo se". Na jednom transparentu je pisalo: „Država je ubica.". Paralelno sa tim dešavanjima, levičarske sindikalne federacije su pozvale na 48-časovni generalni štrajk u ponedeljak i utorak.
U zajedničkom pozivu na akciju protiv državnog terorizma, Konfederacija revolucionarnih radničkih sindikata (DISK), Konfederacija sindikata radnika javnog sektora (KESK), Komora inženjera i arhitekata i Turska lekarska asocijacija (TTB), izrazili su zgroženost i objavili da su postigli dogovor o generalnom štrajku protiv vlade i za mir. Poziv je naglasio „protest protiv fašističkog masakra i u znak sećanja na smrti naših prijatelja, koje žalimo već 3 dana. Generalni štrajk će se održati 12. i 13. oktobra."
Internacionalna marksistička tendencija izražava punu solidarnosti sa rodbinom, drugovima i prijateljiima žrtava i sa njihovim organizacijama. Pozivamo sve naše simpatizere da učestvuju u protestima koji su već organizovani.
Bezobzirna arogancija Erdoganovog režima može postići kontraefekat. Turske mase su site siromaštva, bede i korumpirane i arogantne vladavine Erdoganovog režima. Ako se organizuju na radikalnoj osnovi, ovaj pokret bi mogao prerasti u revolucionarni ustanak, koji bi pomeo ovog diktatora u nastajanju i otpočeo novo poglavlje u istoriji Turske.
Dole državni terorizam!
Osvetimo smrti palih boraca organizovanjem revolucionarnog ustanka protiv njihovih ubica!
Dole vlada ubica i lopova!