Lula iz Radničke partije (PT) u nedelju je tesno pobedio kandidata krajnje desnice Žaira Bolsonara (50,9 prema 49,10 posto) u drugom krugu predsedničkih izbora. Dok radnici i omladina sa pravom slave ovaj rezultat, treba obratiti pažnju da je Bolsonarov rezultat premašio očekivanja i uspeo povećati svoje glasačko telo za više od 6 miliona između dva kruga, u poređenju sa povećanjem od 2,6 miliona za Lulu.
[Source]
Pre nekoliko meseci, Lula je imao veliku prednost u anketama zahvaljujući Bolsonarovim kriminalnim upravljanjem pandemijom COVID-19 koje je za posledicu imalo 700.000 mrtvih Brazilaca. Međutim, na kraju se ovo vođstvo smanjilo gotovo ni na šta. Kako se ovo može objasniti?
Potiskivanje glasača i klasna kolaboracija
Bolsonaro se obraćao najzaostalijim slojevima zemlje. Imao je entuzijastičnu podršku poljoprivredno-prehrambenih kapitalista (sektor koji vredi 22 posto brazilskog BDP-a i čini 40 posto izvoza zemlje) i iskoristio je sav potencijal državnog aparata u svoju korist.
Predsedničku trku obeležila je neviđena poplava lažnih vesti i provokacija koje dolaze iz Bolsonarovog tabora, uključujući i napad oružjem i granatama na policiju od strane istaknutog Bolsonarovog političara. Na dan izbora bilo je drskih pokušaja potiskivanja glasača od strane izrazito pro-Bolsonarove federalne prometne policije (PFR), koja je zaustavljala birače PT-a na putu do biračkih mesta. Takođe, komandir PFR-a objavio je tvit pozivajući birače da podrže sadašnjeg predsednika.
Brazilsko društvo je izuzetno podeljeno. Najsiromašnije zajednice na severu i severoistoku Brazila masovno su glasale za Lulu. U bogatijem središtu i jugu zemlje prevladao je Bolsonaro. Od 10 najmnogoljudnijih država u zemlji, Lula i Bolsonaro osvojili su po pet. U Sao Paulu, najmnogoljudnijem gradu i industrijskom središtu zemlje, pobedila je levica, ali je Bolsonarov kandidat preuzeo mesto guvernera države. Njegova stranka ima najveći blok i u Kongresu i u Senatu i kontroliše tri najmnogoljudnije države: Sao Paulo, Rio de Žaneiro i Minas Žerais.
Takođe, Lulinoj kampanji izrazito je nedostajao levičarski sadržaj koji bi mogao privući siromašne i radnike na klasnoj osnovi. To je omogućilo Bolsonaru da polje rasprave prevuče u kulturnu arenu. Izbori su se uglavnom vrteli oko pitanja poput vere, abortusa, porodičnih vrednosti, kriminala i korupcije. Ovakav teren pogodovao je Bolsonaru, koji je iskoristio svoj društveni konzervativizam kako bi podsticao najnazadnije predrasude u društvu.
Takođe, Lula je od početka vodio kampanju na osnovu neprincipijelnih savezništava s kapitalističkim establišmentom, počevši od izbora kandidata za potpredsednika Žerarda Alkmina. Alkmin, iskusni kapitalistički političar, bio je njegov suparnik 2006. i vođa glavne stranke brazilske buržoazije, PSDB. Kao guverner Sao Paula bio je odgovoran za brutalnu policijsku represiju protiv pokreta za visoke cene karata u javnom prevozu 2013. i otvoreno je podržao opoziv Dilme Rusef iz Lulinog PT-a 2016. Ove vrste saveza uspostavljene su na svim nivoima. Na primer, PT je podržao lokalnog oligarhijskog političara Paula Dantasa za guvernera Alagoasa: potomka regionalne političke dinastije, koji je pokrenuo blistavu kampanju specifičnu po tome da je bila potpuno lišena bilo kakvog političkog sadržaja.
Umesto da fokus prebaci na klasna pitanja, Lula je pokušao nadmašiti Bolsonara pomaknuvši se udesno, pa čak i igrajući na svoju hrišćansku veru. U međuvremenu se vladajućoj klasi pokušao predstaviti kao kandidat vredan poverenja, obećavajući državnom aparatu da će, ako bude izabran, braniti "institucije" - i to uprkos činjenici da su te iste institucije samog Lulu bacile u zatvor na 18 meseci tokom 2018. godine. Zaista, upravo sudija koji je vodio njegov proces, Serđo Moro, nedugo nakon toga postao je Bolsonarov ministar pravosuđa!
Povrh toga, Bolsonaro je u potpunosti iskoristio državni budžet za svoju predsedničku kampanju, na primer povećavši iznos korisnika socijalne naknade Auxilio Brasil za pola miliona između dva kruga predsedničkih izbora.
Što bi se reklo - slon je u sobi. Teška socijalna kriza u Brazilu i ekstremna nejednakost: 33 miliona Brazilaca je pothranjeno, dok broj multimilionera poslednjih godina kontinuirano raste. Hrabra kampanja s konkretnim društvenim predlozima, sa borbenom, klasnom retorikom, presekla bi verske i kulturne podele i torpedirala Bolsonarovu demagogiju.
U vreme pisanja teksta Bolsonaro još nije priznao poraz. Zapravo, nije izjavio baš ništa. Ali njegove pristalice (posebno među vozačima kamiona) blokiraju ključne puteve u 16 različitih država širom zemlje. Predsednik Vrhovnog suda (STF) Moraes naredio je PFR-u da ukloni blokade, istim pro-bolsonarovim policijskim snagama koje su pokušale potisnuti Luline birače na dan izbora! Iako je PFR prihvatio naredbu, oni sigurno saosećaju sa pro-bolsonarovim blokadama i na njih se ne može osloniti. Već je Pokret radnika beskućnika (MTST) pozvao svoje pristalice da organizuju proteste kako bi uklonili blokade sa puteva i odbranili izborni rezultat.
Tokom predizborne kampanje Bolsonaro je pretio da će se osloniti na vojsku i mobilizovati svoju stalnu bazu podrške kako bi se suprotstavio Luli. S obzirom na vrlo tanak rezultat, nagađa se da bi mogao izvesti trik sličan nemirima na Kapitolu koje je Tramp izazvao 2021. To bi moglo dovesti do nasilja. Moguće je da Bolsonaro čeka da protekne neko vreme da vidi kako će se događaji razvijati, kao i da bude spreman da poriče ako njegove pristalice krenu spontano da preduzimaju neke akcije. Nije pozivao na proteste, ali im se i ne protivi, i čini se da vrda sa svojim opkladama.
Bolsonarov potpredsednik Mourao sada je priznao poraz u poruci Alkminu, a Lulin tim je u kontaktu s Bolsonarovim ministrom za predsedništvo Nogerom, kako bi razgovarali o tranziciji. Postoji ogroman pritisak s različitih strana državnog aparata, vladajuće klase i imperijalizma da se osigura glatka tranzicija. Šta god kapitalisti mislili o Bolsonaru (a oko toga su podeljeni), poslednje što žele su haos i nestabilnost.
Bolsonaro je poražen, ali 'bolsonarizam' ostaje
U svakom slučaju, Bolsonaro je mogao biti poražen mnogo ranije. Ceo njegov predsednički mandat bilo je opterećen masovnim protestima, sa hiljadama ljudi na ulicama praktično od prvog dana uzvikujući "Fora Bolsonaro!" ("Bolsonaro napolje!"). Međutim, vođstvo PT-a i sindikata uzdržavali su mase, pozivajući ih da "poštuju Bolsonarov demokratski mandat" i da pričekaju izbore kako bi ga zbacili. Pritom su svoju bojažljivost i skretanje udesno pravdali plašenjem da je Bolsonaro ‘fašista’!
Nekoliko dana pre drugog kruga, Lula je objavio "pismo za Brazil sutrašnjice", ispunjeno lepim rečima o "demokratiji", "slobodi", "održivom razvoju", "nadi" itd, ali sa predanošću interesu glavnih tokova kapitala: "Moguće je kombinovati fiskalnu odgovornost, smanjenje javnog duga, društvenu odgovornost i održivi razvoj”. U kontekstu duboke krize kapitalizma širom sveta, 'fiskalna odgovornost' nužno znači rezove i napade na radničku klasu.
Glavne buržoaske novine već zahtevaju da Lula odustane od svake ideje čak i blage socijaldemokratske politike i da čvrsto vlada u interesu vladajuće klase, a sve pod motom "obnove nacionalnog jedinstva", "ozdravljenja brazilskog društva" itd. Članak u O Globu, na primer, insistirao je na ključnoj ulozi koju potpredsednik Alkmin mora imati:
“Uz stečeni prestiž, i članovi PT-a i saveznici bivšeg tukana [član PSDB-a] razumeju da će imati uticaja na imenovanja kadrova u glavnim vladinim portfeljima, posebno u ekonosmkoj sferi, gde bivši tukan poseduje kredibilnost zbog svoje "predanosti" fiskalnoj odgovornosti. On bi takođe sprovodio raspored putovanja po zemlji i imao ulogu moderatora u internim raspravama. Kao katolik, uvek je sa lakoćom kružio među čelnicima pentekostalnih i neopentekostalnih crkava, na primer [naš naglasak]."
Mnogi ljudi su glasali za Lulu na temelju sećanja na njegov predsednički mandat između 2003. i 2011. U to vreme, dok je provodio prokapitalističke politike (uključujući penzionu reformu, fiskalnu stabilnost itd.), imao je koristi od perioda visokih cena sirovina materijala, što je značilo privredni rast za Brazil. Radnici su dobijali povećanja plata iznad inflacije i Lula je uspeo uvesti neku socijalnu pomoć (nadahnutu Svetskom bankom), poput Bolsa Familie. Kad se 2014. završilo to razdoblje visokih cena robe, Lula je već sišao sa vlasti, a njegova naslednica Dilma morala je prebroditi ekonosmku recesiju, postavši krajnje nepopularna.
Situacija je sada potpuno drugačija. Lula dolazi na vlast tokom svetske krize kapitalizma, koja će zadati teške udarce brazilskoj ekonomiji. Kina nije u poziciji da ublaži udar krize u Latinskoj Americi, kao što je to učinila između 2010. i 2014, baš naprotiv. U ovim uslovima, i uz čvrstu predanost "fiskalnoj odgovornosti", Lulin manevarski prostor biće vrlo ograničen i njegova će vlada postati vlada napada na radničku klasu.
Na temelju reformističke klasne saradnje i prokapitalističke politike, Bolsonaro će samo ojačati. Moramo se prisetiti kako su se stvorili uslovi za njegovu pobedu 2018. Rusef je pobedila na izborima 2014. na levičarskoj platformi, ali je u kontekstu ekonomske krize izazvane padom cena roba nastavila sprovoditi program štednje. To je demoralizovalo njenu glasačku bazu dok je raspirivalo desničarsku histeriju. Izdao ju je njen kandidat za potpredsednika Mičel Temer i opozvana je uz dopuštenje pravosuđa i državnog aparata koji je Lulu takođe stavio u zatvor pod izmišljenim optužbama.
Bolsonaro je pobedio na sledećim izborima, glumeći 'korupciju' PT-a. Bolsonarov katastrofalni, reakcionarni mandat protekao je celim tokom uglavnom mirno jer su službene leve stranke i sindikati stavili sve opklade na ove izbore koje su dobili sa najtešnjom razlikom.
Lulina pobeda je prvi korak, ali sada se mora pripremiti borba za stvarnu promenu: promenu koju očekuju mase radnika i mladih koji su glasali za Lulu. Bolsonaro je poražen na biralištima, ali 'bolsonarizam' je živ i kreće se i moraće biti poražen u fabrikama i na radnim mestima, te u radničkim četvrtima, koristeći metode masovnih štrajkova i demonstracija.
Potrebno je ojačati nezavisnu organizaciju radničkih masa kako bi se pripremile za ovu borbu. Ulazak potlačenih masa na scenu jedini je način da se krajnja desnica i bolsonarizam jednom zauvek bace na smetlište istorije.
Napomena: ovaj se članak delimično zasniva na materijalu naših brazilskih drugova iz Esquerda Marxiste.