Prenosimo izjavu revolucionarne omladine sa Trga Tahrir u Kairu, prosleđenu uredništvu sajta Internacionalne marksističke tendencije, „In Defense of Marxism“. Sjajni pokret radnika i omladine Egipta je nadahnuće celom svetu. On pruža novu nadu izrabljivanima i tlačenima, ne samo na Bliskom Istoku, već širom sveta.
Internet časopis „Crvena kritika“ u potpunosti podržava pokret radnog naroda Egipta protiv neokolonijalne diktature Hosnija Mubaraka i njegovih imperijalističkih zaštitnika iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije. Osuđujemo sramne laži kapitalističkih medija i buržoaskih „analitičara“ o egipatskom revolucionarnom pokretu kao pokretu radikalnog islamizma ili pokretu buržoaske liberalne „demokratije“.
- Stop manipulacijama od strane islamista i liberala!
- „Muslimansko bratstvo“ i El Baradej su dve strane iste prevarantske medalje!
- Živela Egipatska revolucija!
- Dole Mubarak i imperijalizam!
- Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
Predsednikova obećanja i krvavi događaji u sredu, 2. februara
Mi, protestnici koji smo uključeni u zaposedanje Trg Tahrir (Trg Oslobođenja) u Kairu od 25. januara 2011. godine, snažno osuđujemo brutalni napad izvršen od strane plaćenika vladajuće Nacionalne demokratske partije (NDP) na naše položaje, u sredu 2. februara, pod krinkom „mitinga“ podršle predsedniku Mubaraku. Ovaj napad se nastavio i u četvrtak, 3. februara. Žalimo što su se neki mladi ljudi priključili ovim vucibatinama i kriminalcima, koje je NDP navikla da zapošljava tokom izbora, da ih šalje nakon što je širila više neistina preko režimskih medija o nama i našim ciljevima. Ovi ciljevi, koji su usmereni ka zameni ovog političkog sistema onim koji jamči slobodu, dostojanstvo i socijalnu pravdu svim građanima, su takođe i ciljevi omladine. Stoga želimo da razjasnimo sledeće.
Prvo, mi smo grupa mladih muslimanskih i hrišćanskih Egipćana; ogromna većina nas ne pripada političkim partijama i nije bila uključena u aktivizam prethodno. Naš pokret uključuje starije osobe i decu, seljake, radnike, profesionalce, studente i penzionere. Naš pokret se ne može klasifikovati kao „plaćeni“ ili „dirigovani“ od strane male grupe jer je privukao milione koji su odgovorili na njegov poziv za svrgavanje režima. Narod nam se pridružio prošlog utorka u Kairu i drugim guvernoratima u prizoru koji nije zabeležio niti jedan slučaj nasilja, napada na svojinu ili maltretiranja ikoga.
Drugo, naš pokret optužuju za to da je finansiran iz inostranstva, da je podržavan od strane Sjedinjenih Država, da je potpaljivan od strane Hamasa, da je vođen od strane predsednika Nacionalnog sabora za promene (Mohameda El Baradeja) i, na kraju ali ne i najmanje, da njime upravlja „Muslimansko bratstvo“. Veliki broj ovakvih optužbi se pokazao kao lažan. Protestnici su svi Egipćani koji imaju jasne i određene nacionalne ciljeve. Protestnici nemaju oružja ili strane opreme, kako su tvrdili protivnički podstrekači. Široki pozitivni odgovor naroda na ciljeve našeg pokreta otkriva da su to ciljevi egipatskih masa generalno, a ne neke unutrašnje ili spoljašnje frakcije ili entiteta.
Treće, režim i njegovi plaćeni mediji lažno krive nas, mlade demonstrante, za napetosti i nestabilnost na ulicama Egipta u proteklim danima, što je naštetilo interesima naše nacije i našoj bezbednosti. Naš odgovor njima je: Nisu mirni protestnici bili ti koji su oslobodili zločince iz zatvora na nečuvane ulice da se bave pljačkom i pustošenjem. Nisu mirni protestnici ti koji su zaustavili rad banaka, pekara i benzinskih pumpi. Kada su protestnici organizovali milionske demonstracije one su bile veličanstvene i izuzetno dobro organizovane, a završile su se mirno. Nisu protestnici ubili 300 ljudi, neke bojevom municijom, a ranili preko 2000 ljudi u proteklih nekoliko dana.
Četvrto, predsednik Mubarak je izašao u utorak sa najavom da se neće kandidovati na sledećim predsedničkim izborima i da će modifikovati dva člana Ustava i započeti dijalog za opozicijom. Međutim, državni mediji su nas napali kada smo odbili njegovu „odluku“ i odlučili da nastavimo sa našim pokretom. Naš zahtev da Mubarak odstupi odmah nije lične prirode, već imamo jasne razloge za njega koji uključuju sledeće:
- Njegovo obećanje da se neće kandidovati nije novo. Obećao je kada je došao na vlast 1981. godine da se neće kandidovati više od dva mandata, ali je nastavio da se kandiduje preko 30 godina.
- Njegov govor nije ničim jamčnio da neće nominovati svog dina Džemala, koji ostaje do sada član vladajuće partije i može da se kandiduje na izborima koji neće biti pod nadzorom sudstva budući da je ignorisao sve što se odnosilo na amandman na Član 88 Ustava.
- Takođe, smatrao je naš pokret „zaverom kojom upravlja sila“ koja radi protiv interesa nacija kao da je odgovaranje na zahteve javnosti „sramota“ ili „ponižavajuće“.
- Što se tiče njegovog obećanja da će voditi dijalog sa opozicijom, znamo koliko je puta u prošlosti režim ovo tvrdio, a na kraju završio tako što je nametao uske interese Mubarakove Države i nekolicine ljudi koji je kontrolišu.
I događaji od srede su pokazali da je naše stajalište opravdano. Dok je predsednik davao svoja obećanja, vođe njegovog režima su organizovale (zajedno za plaćenim vucibatinama i traženim kriminalcima naoružanim mačevima, noževima i Molotovljevim koktelima) brutalnu zaveru da nas napadnu na Trgu Tahrir. Ove vucibatine i kriminalci su bili u društvu članova NDP koji su pucali mašinkama na nenaoružane protestnike, koji su bili zarobljeni na trgu, ubijajući barem sedmoro i ranjavajući kritično na stotine nas. Ovo je činjeno s namerom da se okonča naš miran narodni pokret i očuva status quo.
Naš pokret je egipatski – Naš pokret je legitiman – Naš pokret se nastavlja
Omladina sa blokade Trga Tahrir
Translation: Crvena Kritika (Yugoslavia)